недеља, 21. јануар 2018.

ФРАНЦУСКА РЕВОЛУЦИЈА КАО ЕКСПЛОЗИЈА БОГОБОРСТВА


Најморбиднија посмртна церемонија, којом се отвара једна од најкрвавијих страница Француске револуције, приређена је у Лиону крајем 1793. године. Историчари су, као по правилу, нерадо отварали баш ову незаобилазну и поучну страницу, на којој се нижу запањујући описи фанатичног атеизма, безбожничке разузданости и ритуалног светогрђа.[1]

среда, 17. јануар 2018.

СРПСКО ДРЖАВОТВОРНО ПИТАЊЕ


Драматургија српске националне историје, одређена је контрапунктом слобода-неслобода, односно, говорећи у реал-политичким терминима, сменом епоха у којима смо имали националну државу и кошмара у којима нас је мрцварила туђинска власт. Државност је основна категорија политичке историје света управо због тога што представља господарство слободних народа над условима свога опстанка и свога развоја и, са друге стране потврђује освајачке победе и господарство победничких народа над побеђенима.

среда, 10. јануар 2018.

БЕСЕДЕ О САВЕЗУ РУСКОГ НАРОДА (ЦРНОСТОТИНАШИМА)


БЕСЕДА 3.
Православље је чисто хришћанство
Без намере да овде детаљно говорим о високом достојанству Православља у поређењу са папизмом и протестантизмом, ипак треба кратко да кажемо како су оба ова јеретичка усмерења у хришћанству сачувала тек његове крхотине: код паписта се све свело на спољашњи ауторитет папе и клера, који су од некога добили власт да човека уводе у рај без његовог личног учешћа, кроз усвајање сувишних заслуга светих, и главно – по власти папе; а код протестаната, међу њиховим безбројним гранама, хришћанство је у животу добило тек неко споредно место, као његов украс, као нешто што живот чини културним. У православљу, као чистом и непорочном хришћанству, није тако. Држећи се непролазних речи Христа Спаситеља: Који верује у мене има живот вечни (Јн. 6,47), православни на читав наш земаљски живот гледају са те најузвишеније тачке гледишта. Читав земаљски живот, као и сав свет, у рукама су Божијим, и за Бога овде на земљи само се полаже темељ ономе што ће се открити у будућности, иза гроба, зато читав људски живот треба да буде испуњен најфинијим осећајем за Бога, Који види најскривеније дубине наше душе.

субота, 06. јануар 2018.

ЈЕВРЕЈИ, СВЕТ И НОВАЦ


Назив овог чланка преузет је из наслова књиге француског економисте Жака Аталија (Les Juifs, le monde et l'argent, Fayard 2002), оснивача и првог председника Европске банке за обнову и развој. Напомињем да он, као и други познати јеврејски аутори, објашњава феномен на који су начин Јевреји још од старине у своје руке преузели светску трговину и новац, као материјалну „крв“ економске делатности човечанства (на шта су веома поносни).

уторак, 02. јануар 2018.

Без вере у Бога, нема ни Краља ни Отачаства


У „Црвеном точку“Солжењициновом усред хаоса I светског рата разговарају двојица царских официра. Један увиђа политичке грешке императора Николаја II Романова и критикује их. Други једноставно одговара: „За све Господареве грешке криви смо ми, монархисти“.

четвртак, 28. децембар 2017.

СВЕШТЕНСТВО И ПОЛИТИКА


Има две врсте политике, па и два могућа начина односа свештениковог према њој. Ако је политика ствар интереса лично, котеријашког или кликашког, како свештеник може у њој да учествује? Ако је политика везана са судбином једног народа, како да свештеник може бити према њој равнодушан?
Свештеник не сме бити искључен из политике, оне друге која је у ствари управљање народном судбином.